Ka rodno osetljivoj Strategiji bezbednosti Grada Niša 2014.
|
Od 1.jula 2014. Godine Ženski centar realizuje projekat “Ka rodno osetljivoj Strategiji bezbednosti Grada Niša” uz finansijsku pomoć OSCE Mission to Serbia Democratization Department DEMSEC. Osnovni ciljevi projekta su: sagledavanje rodnih obeležja osećanja nesigurnosti i straha od kriminaliteta građanki i građana Niša putem nezavisnog istraživanja od strane ženske NGO; senzibilizacija i edukacija predstavnika institucija sektora bezbednosti, lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost i organizacija civilnog društva za razumevanje rodnih aspekata bezbednosti, sagledavanje bezbednosnih potreba žena i muškaraca i adekvatnu procenu pretnji i rizika; unapredjivanje saradnje predstavnika institucija sektora bezbednosti, lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost i ženskih NGO u utvrđivanju bezbedonosnih prioriteta i bezbedonosne politike na lokalnom nivou; javno zagovaranje i lobiranje za usvajanje nove rodno osetljive Strategije bezbednosti Grada Niša. Koordinatorka projekta Vida Vilić. U toku avgusta i septembra 2014. godine anketari/anketarke Ženskog istraživačkog centra realizovali su anketu o strahu od kriminaliteta na teritoriji pet opština Grada Niša: Medijana, Pantalej, Palilula, Crveni Krst, Niška Banja. Anketirano je 512 ispitanika/ispitanica i rezultati istraživanja su prezentovani na okruglom stolu. Okrugli sto pod nazivom „Kako do rodno osetljive bezbednosne politike“ održan je 3. novembra 2014. godine u prostorijama Skupštine Grada Niša. Pored aktivistiknja na projektu, okrugli sto je okupio predstavnike/ce relevantnih institucija sektora bezbednosti, mehanizama za rodnu ravnopravnost i NGO. Na okruglom stolu su bili predstavljeni rezultati istraživanja, a razgovaralo se o posledicama rodne neosetljivosti lokalnih strategija bezbednosti i načinu većeg uključivanja građana/ki i organizacija civilnog društva u proces izrade strategija i kreiranje bezbednosnih politika, kako bi se obezbedila civilna kontrola nad radom institucija u sektoru bezbednosti i povećala njihova odgovornost prema građanima/kama. Otvorena je i diskusija o bezbednosnim potrebama žena, kao i o potrebi donošenja nove rodno osetljiva Strategije bezbednosti grada Niša. BackgroundStrategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije iz 2009. g. (SNB) u centar pažnje politike nacionalne bezbednosti stavlja zaštitu teritorijalnog integriteta i smanjenje nivoa ugroženosti države. Iako se u SNB prepoznaje koncept ljudske bezbednosti, on nije operacianalizovan procenom pretnji i rizika koji ugrožavaju ljudsku bezbednostr jer je krajnji cilj SNB bezbednost teritorije, a ne sigurnost ljudi. Zbog takvog pristupa, SNB nije ni rodno osetljiva jer nisu sagledane bezbednosne potrebe žena i muškaraca. Rodni aspekti bezbednosti nisu sagledani ni u dokumentu Polazni okvir Nacionalne strategije prevencije kriminala (Ministarstvo unutrašnjih poslova, 2009.). Lokalni strateški dokumenti, Strategija bezbednosti Grada Niša (2010.) i Strategija bezbednosti mladih Grada Niša (2013.) takođe nemaju rodno senzitivni pristup. U ovim dokumentima izvršena je, na osnovu velikog broja pokazatelja i statističkih podataka, procena stepena bezbednosti na nivou gradskih opština i grada, evidentirani su ključni uzroci narušavanja bezbednosti i najugroženije grupe, područja rizika i na osnovu toga su definisani strateški ciljevi, prioritetne aktivnosti u cilju podizanja nivoa bezbednosti i organizovanja kompetentnih službi, kao i uloga pojedinih aktera u lokalnoj samoupravi izvršeno je na osnovu velikog broja pokazatelja i statističkih podataka. Kada je u pitanju lična i kolektivna bezbednost konstatovano je da je stopa ukupnog kriminaliteta na području koje pokriva Policijska uprava u Nišu u porastu u period 2003. – 2006. godine, posle čega stagnira. Najveći procenat 80% odnosi se na imovinski kriminalitet, kriminalitet nasilja učestvuje sa 4%, dok distribucija i upotreba psihoaktivnih supstanci iznosi 3% od svih učinjenih krivičnih dela opšteg kriminaliteta. Prema podacima MUP-a od 2000. – 2008. godine i prvih osam meseci 2009. godine bilo je prijavljeno 33.052 krivična dela opšteg kriminaliteta. Procenat rasvetljavanja je varirao u rasponu od 52,29% do 63,93% tako da prosečna stopa rasvetljavanja krivičnih dela pokazuje trend porasta u periodu 2005.-2008. godine. U okviru segmenta o socijalnoj bezbednosti, kao specifičan cilj istaknuto je podizanje nivoa bezbedonosne kulture i navedene su aktivnosti kojima se to postiže (identifikovanje i mapiranje javnih mesta u gradu koja imaju povećan nivo rizika po bezbednost građana, promocija bezbedonosne kulture, podrška infomisanju građana o rizicima po bezbednost na javnim mestima itd.). Kao poseban strateški cilj u segmentu socijalne bezbednosti navedeno je jačanje mehanizama za prevenciju i borbu protiv svih oblika kriminala. Evidentno je da u navedenim lokalnim dokumentima bezbednost nije sagledana iz rodne perspektive, niti su uzete u obzir bezbedonosne potrebe i problemi koji pogađaju žene, osim kod porodičnog nasilja, gde je konstatovano da su porodičnom nasilju u najvećem procentu izložene žene nižeg obrazovnog nivoa i životne dobi od 45-50 godina. Osim toga, za procenu nivoa bezbednosti nije uzet u obzir strah od kriminaliteta kao značajni pokazatelj osećanja (ne)sigurnosti i (ne)zadovoljstva radom organa formalne društvene kontrole u otkrivanju i procesuiranju krivičnih dela. Strah od kriminaliteta obuhvata verovanje, percepciju i emocije prema kriminalitetu ili javnom redu, a ima negativno dejstvo na osećanja, razmišljanja ili ponašanja ljudi, što utiče na njihov kvalitet života. Strah od kriminaliteta posmatra se kao značajan socijalni problem koji ima negativni uticaj na kvalitet života pojedinaca i šire društvene zajednice. Precizne studije o strahu od kriminaliteta služe kao dobar putokaz svim subjektima koji se bave problemom kriminaliteta. Posebno su značajne za utvrđivanje nivoa ostvarenosti subjektivne dimenzije prava na sigurnost prava da se ljudi osećaju sigurnim od krimi¬naliteta kao osnovnog ljudskog prava. Iako na njega, pored samog kriminaliteta, utiču i drugi faktori, strah od kriminaliteta u savremenom društvu postaje ozbiljan problem, pa se upoznavanje sa njegovim dimenzijama, karakteristikama i uzrocima postavlja kao imperativ u domenu lične i društvene bezbednosti i sigurnosti. Podaci dobijeni ovom tehnikom samim tim predstavljaju ne samo osnovu za utvrđivanje uzroka osećanja nesigurnosti, odnosno straha od kriminaliteta, već predstavljaju i solidnu podlogu za izgradnju odgovarajuće strategije borbe protiv kriminaliteta. Prilikom ispitivanja straha od kriminaliteta neophodan je rodni pristup i ukazivanje na razlike između shvatanja o stepenu ugroženosti kod žena i muškaraca. Dosadašnja istraživanja pokazuju da je kod žena strah od kriminaliteta izraženiji nego kod muškaraca, iako su muškarci znatno češće žrtve krivičnih dela. Ova razlika se najčešće objašnjava činjenicom da krivična dela u kojima su žene češće žrtve (seksualni delikti i nasilje u porodici), u većoj meri izazivaju strah od kriminaliteta. Izraženiji strah od kriminaliteta kod žena može biti posledica percepcije povećanog rizika lične ranjivosti povezanog sa seksualnom prirodom pretnji kojima su bile ili smatraju da će biti izložene. U patrijarhalnom društvu žene se od detinjstva vaspitavaju da veruju da su osetljivije na kriminalitet, zbog čega su njihove životne aktivnosti često ograničene radi izbegavanja potencijalne viktimizacije. Muškarci se, s druge strane, vaspitavaju da budu neustrašivi i da ne priznaju osećanje ranjivosti i straha od kriminaliteta. Smatra se da žene intenzivnije ispoljavaju strah od kriminaliteta jer su u fizičkom smislu znatno vulnerabilnije od muškaraca, potencijalnih napadača. Kada se govori o jače ispoljenom strahu od kriminaliteta kod žena, svakako mora da se uzme u obzir njihova rodna uloga, seksualna opresija i jača neformalna socijalna kontrola nad njihovim ponašanjem. Istraživanja pokazuju da je kod žena veći strah od kriminaliteta, pri čemu je najrašireniji strah od seksualnog zlostavljanja, koji je posebno raširen među studentkinjama. Takođe, kod žena je prisutan veći strah od ostalih oblika viktimizacije, poput fizičkog napada ili provala jer ti oblici mogu dovesti do seksualnog zlostavljanja. Zbog toga je jedan od ciljeva projekta da putem nezavisnog istraživanja utvrdi razlike u shvatanjima o ličnoj sigurnosti između žena i muškaraca na osnovu njihove percepcije straha od kriminaliteta. Rezultati istraživanja biće podloga da se u ukaže na probleme u kreiranju i sprovođenju lokalnih bezbednosnih strategija i politika. Naime, dosadašnja praksa pokazuje da prilikom kreiranja lokalnih bezbednosnih strategija i politika bezbedonosni problemi i potrebe žena u lokalnoj zajednici nisu uzeti u obzir, niti su institucije sektora bezbednosti (policija, pravosuđe) senzibilisane i edukovane za sagledavanje bezbedonosnih pretnji i rizika iz rodne perspektive. Organizovanjem tribina na kojima će biti predstavljeni rezultati istraživanja građani/građanke će biti upoznati sa konceptom ljudske bezbednosti i podstaknuti da aktivno učestvuju u kreiranju bezbednosnih politika i praćenju njihovog sprovođenja. S druge strane, rezultati istraživanja biće podloga da se uspostavi saradnja predstavnika institucija u sektoru bezbednosti, lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost i NGO, posebno onih koje se bave ženskim ljudskim pravima, u utvrđivanju bezbednosnih prioriteta i bezbedonosne politike na lokalnom nivou. Zajednička diskusija koja će povodom rezultata istraživanja biti organizovana, a u kojoj će učestvovati svi relevantni lokalni akteri (predstavnici institucija, lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost, NVO i zainteresovani građani/građanke) omogućiće da se utvrde mogući oblici saradnje i aktivno učešće svih aktera u kreiranju bezbednosnih politika i njihovom praćenju. S obzirom na to da lokalna Strategija bezbednosti Grada Niša nije rodno senzitivna, projektom su obuhvaćene i aktivnosti javnog zagovaranja za usvajanje nove rodno osetljive Strategije bezbednosti grada Niša. Projektom rukovodi koordinatorka Vida Vilić. U projektu učestvuju članice Ženskog istraživačkog centra: Natalija Žunić, Slobodanka Konstantinović Vilić, Danijela gavrilović, Milica Radulović. PLANIRANE AKTIVNOSTI
|